Raskršće

Nekako tu,baš tu gde sve počinje,a u isto vreme se i završava... Početak bez kraja..Kraj bez pošetka...na raskršću istoka i zapada. na raskršću njegovog života,Hodao je umorno čovek,zadubljen u svoje misli,hodao je gore dole po staroj zardjaloj železnickoj pruzi ukrštenoj sa zemljanim putem.Nekada je ova pruga bila glavna veza dalekog istoka i nedostižnog zapada.A sada tek deo prirode koja preti ga je skroz osvoji. Zna on...da ovuda vec odavno ne prolaze vozovi,Al nekako mu se cini da izdaleka jasno cuje zvuk dolazeceg voza. "Zdravo"-trže ga nečiji glas.
Jesenji mesec je vec odavno zasijao u svo punom sjaju,tako da je mogao da vidi sve oko sebe skoro isto kao i po danu,al ne vide ništa što bi ukazivalo da ima još nekog u blizini.
"Ko je to ?Zašto se kriješ?"
"Ne krijem se,tu sam."
"Zašto te ne vidim?"
"Vidiš me"-Učini mu se da čuje prigušen smeh.-"Ja sam mesečina."
"Od kad mesečina govori?"-upita zbunjeno.
"Oduvek,ali samo retki mogu da me čuju i to samo kada ja to želim.Noćas si to to."
"Zašto ja?"
"Izgledao si mi tako zabrinut na toj pruzi,pa sam želela da zavirim u tvoje misli." "Šta ako ti ne dozvolim?"
"Sve jedno ću ih ukrasti.Znam,znam da je to greh za vas smrtnike,ali za mene ne.Znaš li da je to jedini greh koji postoji?"
"Zašto jedini?Ima i gorih stvari nego nešto ukrasti."-Pogleda oko sebe ne znajući tacno gde da gleda.
"Eto i ti tako razmišljaš kao i svi ljudi,zašto jednostavno kada može konplikovano.Kažem ti jedini je greh."
"Kako?"-upita zainteresovan ovim saznanjem koje mu je skroz skrenulo misli od njegovih problema.Prećutno joj je bio veoma zahvalan.
"Pokušaću da ti objasnim.Vidiš sve je u stvari kradja .Ako ubiješ nekog čoveka kradeš mu pravo na život.Samim tim povlaciš još mnogo kradja.Recimo da je on bio muškarac tridesetak godina,oženjen, jedno dete.stari roditelji...I tako...ti ne samo što sinjemu ukrao život,ukrao si njegovim roditeljima sina,ženi muža,detetu oca..pravo svima njima da nekada nastave kako tako normalan život...
" Seo je na šine,stavio saktove na kolena,bradu stavio na dlanove,slušajuci sa zanimanjem.
"Od kada je veka i vjekovao bitavam na svakom ćošku ove napaćene planete,veruj mi ne pričam napamet."
"Ti mora da si svašta videla?"
"Jesam.Srećom nemam nikakva osećaanja ,pa me ništa ne dotiče.Svaki put kad čovek slaže ukrade onom drugom pravo na istinu.Zar ne? Preljuba isto za sobom povlači niz kradja,daću ti jedan primer:Kada nekoga varaš,kradeš partneru ljubav,dodire ,nežnosti i poklanjašdrugoj.Ostaješ tu gde jesi samim tim kradeš i preljubnici šansu da živi normalnimživotom,da stvori porodicu ako je vec nema...Ako je imaa kradeš njenom mužu ženu,deci majku...Možemo ovako do sutra ,ali u suštini sve se svodi na to da je kradja jedini greh.Evo i ja sam tebi ukrala vreme."
"Ne bih ovo smatrao grehom.Pomogla si mi da bar na trenutak ne mislim o svojim problemima..svojoj kradji.Znaš...Nikada na to nisam razmišljao na taj nacin.Smatrao sam da je život krataki da treba iskoristiti sve što ti on pruža a i drugi,ne štedeći ni sebe ni njih.Na posledice nikada nisam razmišljao..na ljude koje povredjujem...Možda cu se jednom kajati zbog toga,ko zna.Ti ceš verovatno biti tu,kao što si svake noći oduvek bila,možda moj jedini svedok,Kad dodje vreme za naplatu dugova.Vreme će pokazati."
"Dalje moraš sam.Ja sad odlazim.Uvek cu biti tu ,ali neceš me se uvek setiti."
"Ne želiš više da mi ukradeš misli?"
"Nema potrebe,nikada i nije imalo...oduvek sam znala o čemu razmišljaš."