Izgubljene vrednosti

Stari orah je nemo svojom krošnjom skrivao trošnu staru kucicu,stražar koji kao da je tu vekovima obitavao. A pod njim stara klupa na kojoj sedi stara oronula starica, drži svoje pletivo zagledana u njegovu krošnju. -Bako šta radiš sa tim iglama?-zapita unuka otvarajuci laganim pokretom drvenu kapiju u drugoj ruci joj mobilni. -Evo sine ništa pusta navka, .Šta mi ti radiš? Kako je onaj moj izrod nesin,kao da nema majku i da danas nema telefona da pita za staru majku. Živu je on mene izgleda ožalio. -Nije bako znaš da stalno radi-rece unuka i sede na klupu pored bake. -I mi smo sine nekada radili i dan i noc,pa se imalo vremena za sve,a prvo za stare roditelje. Današnja omladina samo bulji u to sokocalo.-pokaza na unukin mobilni. -Znaš ta mi pre neki dan kaže komšika Mara, pokazujuci mi to sokocalo što držiš u ruci ,"Vidi dobila sam poruku od cerke iz Australije ". Ja je gledam beše mi je žao.Žao mi beše svih vas što nikada necete spoznati bliskost jedne porodice,jedne prave zajednice.Žao mi beše i mene, što mi kuća puna čeljadi sada čami prazna bez radosti , života .decijeg smeha,pa preklinjem ovo zlo vreme.Danas ti je brat nebrat, prijatelj neprijatelj sklapaju se brzo a još brže uništavaju,ne smeš nikome ništa reci ,odma se dure,ljute, spremni na svadju.A brak e brak ti je sine moj bio svetinja.Nego sine zaprica se baka jel imaš ti neko momče? Unuka podiže pogled s mobilnog, ko zna da li je i cula koju bakinu rec. -Šta rece bako ? -Imaš li neko momče sine? -Imam bako evo bas sad se dopisujem sa njim . -E moj sine kakva ti je to ljubav?Ja imam od tvog dede kada je bio u zarobljeništvu u Nemackoj pet godina, pun sanduk pisam punih ljubavi, topline.Vredelo je cekati tolike godine ,proživesmo u miru, sreci i radosti sve dok nas smrt ne rastavi.Pod ovim orahom se upoznasmo.Dace ti baka jednom da procitaš moja pisma .A poruke...nismo ti mi sine umeli da pišemo.Svaki pokret,svaka stvar je imala svoje znacenje ,cak i kada smo cutali znali smo šta onaj drugi misli.Dace bog sine moj da te vaše ljubavi traju više od tih vaših sokocala...