среда, 31. јул 2013.

Sreća



Sreća počinje onda,
gde smo zaboravili vreme.
Jer upravo u tom trenutku
mi smo srećni.

Neko drugi...




Da li ste se ikada zapitali,kako bi vaš život izgledao da ste neko drugi?
Da li ste ikada želeli biti u drugom telu,u jednom životu gde možete učiniti sve što želite?
Bez ograničenja jednog mentaliteta i kulture-daleko od morala.
U dalekoj zemlji čežnji i odanosti.
I niko da ne može na nešto da vas natera da uradite,da bežite...

U zemlji vaših želja,snova,nadanja...

U telu koje nije vaše.

Da li bi život bio lakši...?



Misli koje se tajno gomilaju,oči u oči ,
san koji odlazi da sanja.Odlazi na putovanje.
Usudi se da preskoči zid u druge svetove
za trnutak beskranog,do sledeceg treptaja zvezda.

уторак, 30. јул 2013.




Ne idi pravim putevima,
idi putevima gde niko ne ide.
Ostavljaj tragove ne samo prašinu.

I tako to biva...



Ledena studen uvuče se zemlju ,kamen, kožu... Kocke su se polako jedna po jedna sklapale same od sebe, kojima u početku nisam videla smisla i kojima nisam videla mesto u slici ,sada su došle na svoje mesto. Koliko je ljudi koji pate jer ne mogu da se izvuku iz paukove mreže svoje uzdržljivosti i bojažljivosti i u svom slepilu i gluposti drže ispred sebe zid koji skriva istinu ?



Mrzimo ono,čega se plašimo.

петак, 26. јул 2013.

Olakšaću ti...



Olakšaću ti...
Da lakše odeš ,znam da mrziš rastanke,
i sve što oni donose...
Postaću najgora žena svega što si mrzeo,
tvojih prošlih i budućih...
Olakšaću ti...
Skloniću nogu sa puta i kamen o koji se sapliceš,
svaki put kad kreneš u svoj beskraj...
Olakšaću ti...
Skinuću okove sa tvojih nogu,
i izvući tvoje kandze zarivene duboko u zemlju...
Olakšaću ti...
Ne brini...
Jer znam da nikada nisi ni želeo da ostaneš.

среда, 24. јул 2013.

Prividjenje





Jesi li prividjenje?
Stojim tu u nepoznatom gradu ...
Uzdah iz grudiju se ote,
spazivši te na peronu svojih secanja,
Kako svojim plavim ocima prodireš
do središta moje duše.
Sanjam li ?

уторак, 23. јул 2013.


Oproštaj...




Nošeni vetrom nestajemo,kao da i nismo postojali.Zarobljeni u svojim zabludama,nemi za onog drugog. Idemo svako svojom stazom, nemajući želje da pratimo jedno drugog.Tvoje divlje ,opasne,nepregledne,neotkrivene... Moje pregledne,poznate,pitome...Rasuli smo bisere naše ljubavi pod noge,šta ako nam ikada budemo poželeli u mraku naše duše? Gazim po podnožju tvoje podsvesti..tražim mrivce ljubavi da nahranim svoju pustu želju da i vuk može mene da voli...uzalud sam razdvajala planine,plivala bujicama života,gazila okeane...uzalud... Samo vrisak tižine koja se prelama noćas i jedna suza za umirućom ljubavlju ,nadanjima,snovima... Da smo nekada postojali "mi" i da sam te nekada volela...

среда, 17. јул 2013.

понедељак, 08. јул 2013.

среда, 03. јул 2013.

Noć



Volim noć.
Volim nekad tišinu da čujem,
ka sve utihne,kad se smiri.
Ondas mogu da čujem svoje misli,
šta mi govore.