Ponoć

Ponoć je odavno već prošla,.
Žurnim koracima gazim mokrim
ulicama velegrada .
Zastaje.
Hvata me za ramena.
Ćuti.
Gledam ga pravo u oči.
Ne videh njegove kao more plave obrise.
Videh , mračnu dubinu ,
koja se prostirala do beskonačnosti .
Ustuknuh...