Vuk

Polako je podigla glavu..na tren pomislila jos jedan dan..kao mnogi do tada prdhodnih godina...spazila je čuvara kako se priblžava kavezu...plašila ga se jako umeo je da ubije sve u njoj...ali nije imala drugog izbora..zarobljena tu gde jeste nije videla spas...Otvorio je kavez proverio da li je sve u redu i počeo se polako udaljavati.. Primetila da ovaj put nije isto kao do tada..nije čula zakljucavanje vrata...okrenula je glavu prema njima bila su otskrinuta..bio je to znak.. Čekala je dovoljno da se udalji a onda tiho krenula...jos jednom je pogledala u kavez...i pomislila sad ili nikad..i potrčala najbrže što je mogla... Trčala je satima,umorna, gladna i puna straha, dan je već počeo da se primiče kraju...Našla se na rubu šume... Već jako umorna rešila je tu u šumi da prenoći...i ujutru nastavi dalje..nadala se da je neće traziti... Odjednom je spazila par užarenih očiju,kako je posmatraju...nikada do tada nije bila u šumi...i nije znala sta je može snaći... Odjednom ga je ugledala,strasni Vuk joj se približavao...opasno preteći da unisti početak njene tek stečene slobode...počela je još jače da drhti. Odjednom je stao..nesto u njenom pogledu ga je zaustavilo...jos nikada nije sreo tako nezno i uplašeno stvorenje...svidela mu se... I ona je osetila da joj od njega ne preti nikakva opasnost...Nežno je pogledao i nečujno se okrenuo kao što se i pojavio kao da joj je pogledom govorio da ga prati... I krenula je za njim... Verovala mu je... Odveo ju je u svoju jazbinu i prošaptao ;Sada si samo moja voleću te i brinuću se o tebi nikada te neću povrediti;. Tiho je zaplakala pustila je da joj suze godinama skupljane sve isteku... Ne govoreci nista zagrlio ju je nežno..pustajući je da otera svu svoju bol... Dani,meseci su prolazili,vodio je stazama sume uopznajući je sa svim opasnostima..i njegovim životom..za nju život kakav je oduvek sanjla i celog života prizeljkivala..ali za njega..... Odjednom je počeo da se oseća zaobljenim,naviknut na svoj samotnjacki život i slobodu...počela je da mu smeta,njeno stalno trčkaranje za njim i zapitkivanje počeli su jako da ga guše.. A najviše se plašio da se ponovo ne probudi zver u njemu i da je može povrediti..jer ipak je to njegova priroda. Jednog dana odveo je na rub šume gde je našao..tužno je pogledao i samo prosaptao:Ti si tako dobra i na neki način sam te zavoleo, ali smo dva različita sveta ne pripadamo jednom drugom...okrenuo se prema šumi .Ono je moj život..divljina,a tvoj ovde na ovim mirisnim livadama... Još jednom je tužno pogledao svojim užarenim ocima, i nestao u šumi... Klekla je i zaplakala..satima plačući s pogledom upretim u šumu molila da se vrati, znala je da je više ne čuje... Nije bila svesna vremena, ni lepote koja ju je okruživala... Odjednom je osetila da joj neko miluje lice...prvi jutarnji zraci su se probijali ...Pogledala je oko sebe nesvesna da li je sve to bio san ili ne... Potrcala je cvetnim poljima napokon svesna da je slobodna..jos jednom pogledala prema šumi i sa srcem prepunim ljubavi prosaptala :Cekacu te ovde do kraja svog zivota Vuče.